Pitanje koliko košta aplikacija za restoran nema jedan odgovor, jer se pod istom rečju prodaju tri različite stvari. Odvojeno pitanje je da li se plaća jednom ili mesečno.
Vredi ih razdvojiti pre nego što se traži ponuda, jer se inače porede cene koje nisu uporedive.
Tri stvari koje se zovu istim imenom
Sajt za poručivanje. Stranica na kojoj gost bira jela i šalje porudžbinu. Otvara se u pregledaču, ništa se ne instalira. Najjeftinije, najbrže, i sasvim dovoljno za deo restorana.
Aplikacija koja se instalira. Nalazi se na prodavnicama aplikacija, ostaje na telefonu, može da šalje obaveštenja, pamti gosta i njegove porudžbine. Skuplja i traje duže da se napravi.
Aplikacija pravljena od nule. Sve što tražite, isključivo za vas. Najskuplja opcija, i po pravilu preskupa za jedan restoran.
Većina restorana koja pita za cenu misli na drugu stavku, a ponude često dobija za prvu ili treću.
Od čega se sastoji cena
Ono što se plaća nije samo aplikacija koju gost vidi. Sistem ima najmanje četiri dela.
Aplikacija za goste. Meni, korpa, adrese, praćenje porudžbine, nalog.
Panel za restoran. Mesto gde stižu porudžbine, gde se menja meni, gde se vide rezervacije i promet. Ovaj deo gost nikad ne vidi, a restoran ga koristi svaki dan.
Baza i server. Gde se čuvaju porudžbine, gosti i meni. Ovo je stalni trošak, ne jednokratni.
Nalozi na prodavnicama. Apple i Google naplaćuju pristup, i svaka aplikacija mora proći njihovu proveru pre objave.
Ponuda koja pominje samo prvi deo je nepotpuna. Pitajte konkretno šta se dešava sa preostala tri.
Zašto se cene toliko razlikuju
Ista funkcionalnost može koštati nekoliko hiljada ili nekoliko desetina hiljada evra, i oba mogu biti poštena.
Razlika je u tome ko plaća razvoj.
Ako se aplikacija pravi od nule za vas, plaćate ceo razvoj sami. To su meseci rada, i cena to odražava.
Ako se prodaje gotov sistem koji se prilagođava vašem brendu, razvoj je već plaćen i deli se na sve korisnike. Vi plaćate prilagođavanje, postavljanje i objavu.
Druga varijanta je za skoro sve restorane ispravan izbor. Restoran ne treba jedinstvenu aplikaciju. Treba mu aplikacija koja radi pouzdano i izgleda kao njegov brend.
Troškovi koji dolaze posle
Ovo je deo koji se najčešće previdi kod poređenja ponuda.
Nalozi na prodavnicama. Apple naplaćuje godišnju članarinu za razvojni nalog. Google naplaćuje jednokratno pri otvaranju naloga. Bez toga aplikacija ne može da bude na prodavnici.
Baza i hosting. Mesečni ili godišnji trošak koji zavisi od broja porudžbina. Za restoran je obično mali, ali postoji.
Održavanje. Ovo je najvažnija stavka koju treba razjasniti unapred.
Apple i Google menjaju pravila više puta godišnje. Kada promene zahtev, sve aplikacije moraju da se usklade, inače se u nekom trenutku uklanjaju sa prodavnice. To znači da aplikacija mora da se ažurira i onda kada se u restoranu nije ništa promenilo.
Pitanje koje treba postaviti: ako Apple sledeće godine promeni pravilo i aplikacija mora da se ažurira, ko to radi i po kojoj ceni?
Odgovor na ovo razlikuje ponudu koja je gotova posle isporuke od one koja traje.
Kada se aplikacija isplati
Nekoliko slučajeva kada ima smisla.
Restoran ima stalne goste koji poručuju često. Aplikacija koja pamti adresu i prethodnu porudžbinu skraćuje poručivanje na nekoliko dodira. Gost koji poručuje nedeljno to primeti.
Restoran radi sopstvenu dostavu. Aplikacija povezuje porudžbinu, kuhinju i kurira u jedan tok, umesto papira i poziva.
Restoran hoće da zna ko su mu gosti. Sa nalozima i istorijom porudžbina to postaje moguće.
Restoran prima mnogo poziva. Ako telefon zvoni stalno, veći deo tih poziva može da nestane.
Kada ne treba
Isto tako pošteno.
Malo porudžbina za poneti. Restoran koji ima nekoliko porudžbina dnevno neće nadoknaditi trošak. Sajt sa formom je dovoljan.
Gosti su prolaznici. Turistička zona ili mesto na prolazu. Niko neće instalirati aplikaciju za jednu posetu.
Nema ko da je koristi. Ako niko u restoranu neće da gleda ekran sa porudžbinama i ažurira meni, aplikacija stoji prazna. Ovo je češći razlog neuspeha nego cena.
Šta pitati pre potpisivanja
Sedam pitanja koja otkrivaju razliku između ozbiljne ponude i prezentacije.
Šta je tačno uključeno u cenu, a šta se plaća posebno? Traži se spisak, ne opis.
Ko je vlasnik podataka o gostima i mogu li ih izvesti? Ako odgovor nije jasno da, znate gde stojite.
Ko objavljuje aplikaciju na prodavnicama i pod čijim nalogom? Ako je pod tuđim nalogom, aplikacija nije potpuno vaša.
Šta se dešava kada Apple ili Google promene pravila? Najvažnije pitanje o trajanju.
Koliko traje uvođenje i šta se očekuje od nas? Unos menija i fotografija je posao koji obično pada na restoran.
Ko postavlja meni prvi put? Ako je to na vama, to je nekoliko dana rada koje treba planirati.
Šta ako hoću da prestanem? Kako se izlazi, šta ostaje vama, u kom obliku.
Ponuda koja na ovih sedam pitanja odgovori konkretno je ozbiljna. Ponuda koja odgovara sa "to se sve rešava" ostavlja vam da rešavate kasnije, obično u trenutku kada nešto ne radi.